Već godinama situacija u Grčkoj privlači pažnju svetske javnosti. Nama, na Balkanu, dešavanja u toj zemlji veoma su važna ne samo zbog geografske i istorijske bliskosti, već i zbog toga što je jasno da se korenite promene polumrtvog sistema – kapitalizma – neće odvijati samo na nivou jedne ili dve države, već će u pitanju biti kolektivni proces, u kome će regionalna dešavanja odigrati bitnu ulogu.

Nedavne novosti vezane za Grčku - neuspeli izbori, pretnje kojima se najavljuje njeno isključivanje iz Evrozone, pojava fašističkih grupa u parlamentu, najava bankrota i totalnog kolapsa, razlozi su zbog kojih smo odlučili da za ovaj broj Direktne akcije, koji će iz štampe izaći samo par dana pred ponovoljenje izbore u Grčkoj, napravimo kratak intervju sa grčkim anarhistom i aktivistom Nikosom. Nikos je grčki slobodar, prisutan u društvenim revolucionarnim pokretima već nekoliko decenija, svedok i učesnik fenomena masovnog anarhističkog pokreta koji je u toj zemlji naročito ojačao početkom 2000-tih. On sa nama deli svoja razmišljanja o stanju na tom delu Balkana.

DA: Druže Nikos, da li bi mogao da nam ukratko predstaviš trenutnu situaciju u Grčkoj?

N: PASOK i Nova Demokratija poslednje tri decenije na smenu upravljaju Grčkom tako što su na dosadašnjim izborima zajedno osvajale i preko 80% glasova. Međutim, na poslednjim izborima ove dve partije nisu uspele da sakupe ni 30% glasova. Time je izgubljen legitimitet za sprovođenje daljih liberalnih reformi. Dok u otvorenim diktaturama vladajuća klasa nema potrebu za dobijanjem bilo kakvog legitimiteta, jer ga stvara golom silom, sadašnjem režimu, koji glumi demokratiju, za sprovođene takvih mera potrebna je javna podrška, pa makar ona bila izražena i u formi nameštenih i nereprezentativnih „izbora”. Kapitalizam u Grčkoj se trenutno nalazi u fazi potpune destrukcije. Svoj izlazak u naredni ciklus „rasta” on bazira na destrukciji svih prava koja su do sada postojala. U proteklih nekoliko meseci prosečne plate i davanja za socijalno i zdravstveno su smanjene za 40%. Još pola miliona ljudi je otpušteno, tako da sada u zemlji ima preko 1,5 miliona nezaposlenih. Mnogi radnici rade u firmama koje im ne isplaćuju zarade već mesecima. Drastično je povećan broj samoubistava, naročito među penzionerima. To je i logično, jer kapitalizam je sistem u kome su pritiscima najviše izloženi oni najslabiji i najranjiviji. U društvu se oseća i porast agresivnog rasizma, što doprinosi jačanju fašističkih grupa.

DA: Do nedavno su dešavanja na ulicama grčkih gradova – masovne demonstracije, anarhisti u akciji - bila ono što je dolazilo kao glavna vest iz Grčke. Od izbora, pažnja međunarodne javnosti usmerena je na parlamentarno polje, a u medijima se stvara utisak da su rezultati glasanja ono što će suštinski dalje odrediti pravac razvoja zemlje. Da li je ta slika ispravna, i šta se dešava sa masovnim socijalnim pokretom koji je obeležio prethodnu dekadu u Grčkoj?

Dva su moguća ishoda narednih izbora. Jedan je da svetska kapitalistička elita odluči da je bilo dovoljno destrukcije, da je životni standard spušten na „prihvatljiv nivo” i da dozvoli da političke partije koje deluju kao „manje zlo” krenu da sprovode mere koje će dovesti do „stabilizacije”, odnosno do privremenog zaustavljanja na ovoj nizbrdici koja vodi ka dnu. Drugi je da se ne postigne nikakav dogovor na parlamentarnom nivou, i da se korak po korak krene ka otvorenom građanskom ratu, čiji zameci već postoje. Ovakav ishod bi vladajućoj klasi poslužio kao opravdanje za uvođenje neke vrste vanrednog stanja i poludiktatorskog sistema.

N: Društveni pokreti nisu oslabili, ali nisu ni ojačali u prethodnom periodu. No, užasno je teško organizovati odgovor na nešto što je u svojoj suštini globalna kriza,i prevazilazi ono što su bila, da tako kažem, pojedinačna pitanja kojima se pokret do sada bavio. Formulisanje opšte politike je u tomsmislu daleko kompleksnije od sprečavanja donošenja nekog konkretnog zakona i sličnih akcija. To je ono na čemu društveni pokreti sada rade, pokušavajući da izbegnu uplitanje u parlamentarnu politiku. Što se nje tiče, svima je jasno da postoje samo dva moguća ishoda narednih izbora. Jedan je da svetska kapitalistička elita odluči da je bilo dovoljno destrukcije, da je životni standard spušten na „prihvatljiv nivo” i da dozvoli da političke partije koje deluju kao „manje zlo” krenu da sprovode mere koje će dovesti do „stabilizacije”, odnosno do privremenog zaustavljanja na ovoj nizbrdici koja vodi ka dnu. Drugi je da se ne postigne nikakav dogovor na parlamentarnom nivou, i da se korak po korak krene ka otvorenom građanskom ratu, čiji zameci već postoje. Ovakav ishod bi vladajućoj klasi poslužio kao opravdanje za uvođenje neke vrste vanrednog stanja i poludiktatorskog sistema.

"Došlo je vrijeme da pokažemo onim drkadžijama iz MMF-a i EU-a da više nećemo šutke trpjeti to što nam rade. Dosta mi je toga da me neki tehnokrat koji nema pojma što radi tretira samo kao brojku, a ne čovjeka"

DA: Veliku pažnju je privukla i činjenica da je na izborima neonacistička organizacija „Zlatna zora” prešla cenzus i tako postala prva otvoreno nacistička partija u parlamentima u Evropi posle Drugog svetskog rata. Kako je došlo do toga da jedna takva banda postane politički relevantna?

N: Direktnu odgovornost za jačanje i rast „Zlatne zore“ u Grčkoj snose do nedavno vladajuće političke partije. „Zlatna zora“ je dosta dugo bila posmatrana kao nebitna huliganska lumpenproleterska grupa koja nema perspektivu ozbiljnijeg delovanja. No, kako je kriza počela da uzima maha, njihova retorika je prihvaćena od strane mejnstrim političkih organizacija. Tako su, npr. jedina dva „socijalistička” ministra koja su preživela prethodnu vladu bili ministri policije i zdravstva koji su započeli otvorenu hajku na imigranate, optužujući ih za katastrofalnu situaciju u zemlji. Rasizam je uvek bio prisutan u grčkom društvu, ali normalizacijom rasističkih stavova kroz retoriku dominantnih političkih partija, došlo se do toga da se kao model sprečavanja dolaska fašista na vlast sad predlaže – sprovođenje rasističke politike! Veliki deo populacije je zbunjen, i dobar deo onih koji podržavaju „Zlatnu zoru“, to rade iz protesta i gneva, videvši u njoj antisistemsku organizaciju. O toj konfuziji dovoljno govori činjenica da jedan deo glasača „Zlatne zore“ oscilira između te fašističke grupe i desne socijaldemokratske partije Siriza – koja takođe pokušava da izgradi antisistemski imidž. Naravno, kao i svi fašisti, i „Zlatna zora“ zapravo predstavlja najekstremniji oblik kapitalističke mržnje, koja svoje uporište nalazi unajkriminalnijim društvenim grupacija-ma – po nekim istraživanjima gotovo 50% policajaca je glasalo za „Zlatnu zoru“. To je partija u koju policijski rukovodioci imaju najviše poverenja. I dok „Zlatna zora“ sprovodi nasilje nad imigrantima širom Grčke, ostale partije govore suštinski istu stvar – glasajte za nas, mi mislimo isto kao i „Zlatna zora“, ali ćemo to uraditi civilizovanije.

Nema tolerancije za napade policije i neonacista, mi smo zajedno s imigrantima

Fašisti, van iz naših kvartova

DA: Druže Nikos, hvala ti puno na vremenu koje si odvojio da bi sa našim čitaocima podelio svoje stavove. Da li želiš još nešto da dodaš za kraj ovog razgovora?

N: Optimističan sam u vezi daljeg razvoja situacije u Grčkoj i na Balkanu. Važno je zapamtiti da ponekad neprijatelj može izgledati ogroman i nepobediv. Ali isto tako treba znati da su varanje i trikovi vrlo često sastavni element borbe, tako da ono što sad deluje kao divovsko i nepobedivo vrlo brzo može da se pokaže kao nešto veoma malo i slabo. Verujem da će društveni pokreti u Grčkoj biti dovoljno jaki da mogu da shvate, razumeju i objasne neprijatelja, kako bi mogli da ga pobede.

Razgovor vodio Ratibor Trivunac

Izvor: Direkna akcija, br. 22

1. maj u Ateni